The story of a fight for human rights - The red rose
The story of a fight for love and human rights - Open Letter by Tamara and Alessandro
OTVORENO PISMO
Samoca i nepravda su dve osnovne stvari koje upravljaju sentimentalnim odnosima koji povezuju hiljade Italijana sa gradanima van EU. Naši susreti zavise od dobre volje italijanskih ambasada u inostranstvu koje su retko na našoj strani.

Možemo se voleti ali ne možemo živeti zajedno izuzev ako se ne vencamo. Drugi zakoni, oni koji se odnose na razvod, rade svoj posao. Da biste se oslobodili jednog neuspešnog braka u Italiji su Vam potrebne mnoge godine, sigurno previše vremena.

Na taj nacin mogu proci mnoge godine pakla, sa jakom i iskrenom ljubavlju koju ometaju nepravde i poniženja. Protiv toga se ništa ne može uciniti jer na kraju krajeva niste niko i ništa. Sve dok nas zakon ne prizna bicemo NIKO bez ikakvih prava. Mi nismo predvideni.

Mi smo Italijani ali smo diskriminisani, razliciti smo jer naš/a partner/ka nije iz EU. Zbog naše veze moramo da placamo cenu kontrole protiv ilegalne imigracije koja ne funkcioniše i svima je pred ocima.

Optužuju nas, savetuju nam da prekinemo vezu, vredaju naše partnere/ke, gledaju nas kao da smo izgubili razum. Rade to nemajuci nikakvo civilizovano obrazovanje.

Ali na kraju krajeva, mi jesmo i osecamo se kao ljudska bica. Imamo jedinu krivicu to što smo se zaljubili u nekoga ko nije priznat, u nekog koga se u teoriji treba plašiti i ko se nalazi izvan naših teritorijalnih granica. Onih granica koje treba da se brane radi zaštite „normalnosti“.

Sve to je nehumano. Iskrene i casne sentimentalne veze nisu regulisane granicama. Trebaju da budu slobodne i da daju zaljubljenima one elemente koje je danas svuda teško naci: vedrinu i srecu.

Biti nepriznat unosi nervozu u ljubavnoj vezi, ljudi se osecaju kao ilegalci. Samo mali broj njih uspeva da preživi. Ono malo momenata koji se provode zajedno su pod stalnim stresom. Izvor tog stresa je tužan i jasan: mi nismo NIKO. Živi se sa kalendarom u ruci, sa nadom da cemo se ponovo na kratko sresti.

Traže se i nalaze se nacini da bismo bili zajedno i da bismo proveli zajedno neke srecne trenutke. Za vreme tih kratkih perioda pravimo se da živimo normalan život iduci u kupovinu ili gledajuci film zajedno na televiziji. Sve to sa saznanjem da ce za neki dan to završiti sa još jednim „dovidenja“ na aerodromu. Od tog momenta pocece još jedan dug period u kojem ce jedini kontakti biti putem interneta ili telefonom.

Poniženja i nepravde mogu utuci coveka i uciniti ga nemocnim, ali u nekim slucajevima mogu ga i uciniti jacim i dati mu snagu da reaguje.

Svaka igra ima svoja pravila. Ta pravila mogu biti promenjena samo željom i borbenošcu.

Izbrojmo se, da vidimo koliko „NIKOGA“ ima, izmerimo našu snagu i hrabrost. Dajmo snažan signal koji ce pokazati svima da postojimo. Udarimo pesnicom o zemlju, neka se naš udarni talas proširi svuda, prelazeci granice.

Ko je umoran neka se skloni i napravi mesta onome ko je nov. Ko je umoran neka pomogne novima dajuci im znanje i iskustvo.

Cilj je daleko suviše daleko ali ne smemo sebi dozvoliti luksuz da ne odigramo utakmicu. U ovoj utakmici se radi o borbi za demokratiju jedne zemlje i borbi protiv diskriminacije. U ovoj utakmici se radi o borbi za poštovanje ljudskog bica i njegovih osecanja.

Borim se zato što volim Tamaru i zato što mi je neko u prošlosti rekao da sam u Italiji slobodno bice.

Alessandro za Tamaru

Translation made by Stevan Pavlovic.
Bachelor in Padova as Spanish, Italian - Serbian translator.
pavlovicstevan@ptt.yu
Serbian Flag
In viaggio per Tamara - The story of a fight for love and human rights